Bebe
30.07.2019.

Deca ne pamte ništa što im se dešavalo pre trećeg rođendana

Svako od nas bi voleo da može da se seti stvari i događaja iz perioda kada smo bili bebe. Kako smo se ponašali, šta smo voleli da radimo i kako je izgledao jedan naš običan dan, ali nam se ne da.
Zato su tu roditelji... Da pamte, beleže i prepričavaju.


Ovaj fenomen, zaboravljanje događaja iz najranijeg detinjstva, Sigmund Frojd je nazvao infantilna amnezija, ali se i nešto kasnije, kod dece od osam godina, uočava otežano prisećanje onoga što im se dešavalo do trećeg rođendana. 


Naučnici sa Emori univerziteta iz SAD-a sproveli su istraživanje na grupi od 83 trogodišnjaka i snimali ih dok su prepričavali iskustva iz nekoliko poslednjih meseci - posete zoo vrtu, rođendanske zabave kod drugara iz vrtića, izlete sa roditeljima. Nekoliko godina kasnije intervjuisali su istu decu i postavljali im pitanja o istim događajima. Oko pete i šeste godine deca su mogla da se sete 63-72 odsto događaja o kojima su ranje govorili, dok su deca uzrasta od osam i devet godina mogla da se sete samo 35 odsto dešavanja. 


Mala deca, kažu naučnici, do treće godine sebe ne doživljavaju kao posebne jedinke, ne shvataju pojam vremena, kalendara, dana, meseca i godišnjih doba i ne mogu precizno da lociraju mesta na kojma se nešto dešavalo jer njihov mozak nije sposoban da sve te događaje i doživljaje spoji u smislenu celinu.

Sećanja beba brišu se zbog razvoja moždanih ćelija. Za memorisanje događaja zadužen je hipokampus, deo mozga koji proizvodni nove ćelije s ciljem da zamene stare. To se dešava dok se mozak u potpunosti ne razvije i tek tada nastaje trajno pamćenje.
foto: babybunting.com.au, somosmamas, abc.es

Ostavi komentar

Preporučeno