Svaka beba je razlog za slavlje. Radujemo joj se i pre nego što se rodi, radujemo joj se kad u kuću stigne onako minijaturna i rumena, nalik zamotuljku.
Radujemo joj se i zato je darujemo. Uglavnom joj nosimo gomile najslađih benkica, bodića, suknjica i jaknica, za koje je baš briga, naramke igračkica i igračaka koje će danima po kući razvlačiti stariji brat ili sestra dok ih mama ne rasporedi po krevecu, parice da „kupi momka“ ili da „izvede devojku na piće“, posteljinice, pumpice za izmlazavanje, kolica...
A kada se beba zapravo daruje?

Nekada su u čast bebinog rođenja pravljene babine na koje su, na dan bebinog izlaska iz porodilišta, s darovima odlazile babe, dede, tetke, teče, stičevi, strine, ujaci, ujne i kumovi, a onda su u narednih 40 dana mlade majke, u mukama zbog nespavanja i dojenja, uz iće i piće dočekivale užu i širu rodbinu, prijatelje, komšije i sve one koji su rešili da „malo navrate“.
Ovaj običaj zadržao se u mnogim delovima Srbije, čak i u gradovima, gde se i danas mogu sresti srećne bake i deke koje žure na doček unučeta. A ruke pune, pa iz njih samo što ne popadaju okrugla torta, pečeno pile s glavom, pita sa sirom, pogača na kojoj se nalaze crni luk i so, i crveno vino. U vreme posta bake umesto pileta spremaju posnu punjenu papriku, a umesto pite sa sirom, pitu s jabukama.

Pile, kažu upućeni, mora da ima i šiju i glavu, da beba, kad odraste, ne bi tumarala „ko bez glave“, pogača ne sme da se pravi s kvascem, da dete ne bi bilo „naduveno“ i debelo, a pita je važna zbog ženidbe i udaje.
– Mom sinu niko nije spremio pitu za babine, pa se devojke nisu raspitivale za njega i eto, osta neoženjen. A za ćerku su mi doneli, pa se lepo udala i od nje imam i praunuke – objašnjava baba Ruža iz jednog sela kod Mladenovca.
Ona dodaje da se na babine ne ide sredom i petkom, ali može tokom velikih postova, samo se tada sprema posna ponuda. I još kaže da torta mora da bude okrugla.

– Ako je četvrtasta, beba će kad porste da bude na četir’ ćoška, a tak’e niko ne voli – otkriva Ruža i dodaje da baba ne sme pred ćerku ili snaju, koja god da se porodila, bez zlata za nju i bebu, a deda bez „evrića za pod jastuk“.
Ona i njen Vlasta su svakom unučetu i preunučetu spremili babine po propisu, kupili po skupocena kolica i zlato, i posteljine, i pelene jer se tako valja, i neka odelca, i dali po 100 evra.
– Za svako smo se spremali po devet meseci, pa su penzije pokrile trošak – smeje se Ruža koja poštuje sve običaje pa se i dalje čudi što su drugarice njene unuke Sonje poklone za bebu kupile i odnele unapred.

Sonja je dve godine živela u Americi odakle je donela tamošnji običaj darivanja novorođenčeta za koji nismo smislili srpski naziv pa je i za nas on Baby Shower. Iako su njene drugarice to viđale samo u filmovima, rešile su organizuju darivanje bebe mesec dana pred očekivani termin i super su se provele.
– Možda sam razmažena, ali ja stvarno ne bih mogla da primam goste danima po dolasku iz porodilišta. I babine na kojima je insistirala baba Ruža sam jedva izdržala, jer nisam htela da uvredim nju i deku i roditelje mog supruga, ali sam zato svima ostalima rekla da ću ih zvati u goste tek kad budem spremna. Mama i drugarice, su me podržale, jer su one pre toga organizovale Baby Shower. I muž je bio na mojoj strani – priča Sonja.

Zabavu je napravila kuma u svojoj kući, u tajnosti sa još nekoliko drugarica, Ideje su tražile na internetu i po filmovima i sve je, iako im je to bilo vatreno krštenje, sjajno prošlo. Sobu su ispunile roze balonima, jer se znalo da Sonja čeka devojčicu, a sto gomilom kanapea, predjelima i salatama, domaćim kap-kejkovima sa roze šlagom i velikom rozen tortom ukrašenom figuricama beba s cuclom.
– Nisam ni sanjala da mi spremaju iznenađenje, pa sam pošla opušteno obučena, taman za kafu i razgovor. Bila sam u šoku kad me je dočekalo dvadesetak drugarica, sestara s kojima sam bliska, kuma, mama i baba Ruža – još se Sonja seća svega.

Zadržale su se tri-četiri sata, smejale se, družile se, malo jele i otvarale poklone. Sonja kaže da je bila oduševljena, ali je strahovala od baba Ruže koja je oduvek govorila da bebi ništa ne sme da se kupuje unapred.
– Srećom, ništa nije rekla. Mislim da je na kraju i ona uživala kad smo počele da vadimo sve one divne stvarčice koje je moja ćerka dobila. Iako me je u Americi nerviralo ono glasno oduševljavanje tipa „Jaooo, što je lepoooo“, tada sam shvatila koliko je to lep običaj. Kuma je raširila štrik za veš po sred sobe, pa smo sve te stvarčice okačile na njega, ali je srećom izbegla one glupe igrice s vunicom i stomakom i pelenama umazanim čokoladom, koje igraju Amerikanke – kaže Sonja.

Sve te stvari koje je dobila od drugarica su joj, ističe, stvarno koristile, pa neke i danas čuva, ali čuva i ono što je beba dobila za babine.
– Na osnovu svog iskustva, mogu da poručim budućim majkama da se ne opiru običajima, ni domaćim ni uvoznim. I babine, ali one jednodnevne, i Baby Shower su super, jedno ne isključuje drugo.

A šta biste vi odabrali? Babine ili Baby Shover? Možda oba, kao Sonja?

Foto: blogbeen.com, kulinarika.com, onederlandevents.com, maternidadfacil.com, onlybabyshowers.com, rebelcircus.com, playground-magazine.com, countryliving.com