Za uključivanje dece u jednostavnije kućne poslove nikada nije prerano. Ako im poverite zaduženja u skladu sa uzrastom, od malih nogu će početi da stiču radne navike, naučiće šta znači brinuti o sebi i o drugima, i zašto je važno biti odgovoran. Ovo će im kasnije biti od koristi, jer će lakše prihvatati i savladavati i školske i porodične obaveze.

Neki roditelji decu nagrađuju kako bi ih podstakli da se uključe u kućne poslove, ali psiholozi naglašavaju da to i nije tako dobra ideja. Naravno da dete treba pohvaliti, a ponekad i nagraditi kada uspešno obavi neki teži posao ili vam pomogne oko spremanja ručka, ali mu svakako ne treba kupovati poklone i davati novac zato što je sredilo svoju sobu.
Nagrade svakako treba da budu simbolične, mala igračka, omiljeni slatkiš ili nešto treće. Ovo ne sme da postane pravilo, jer će dete uvek kada vam u nečemu pomogne ili uradi nešto korisno za porodicu očekivati nagradu. Dete mora da nauči da su kućne obaveze nešto u čemu učestvuje cela porodica, da je to odgovornost koji delite i da se ništa od toga ne radi za nagradu.

Od treće godine dete bi moglo da počne da bira šta će obući i da se obuče, da pakuje igračke, da slaže slikovnice, da hrani kučnog ljubimca, da donosi lake i bezopsane predmete iz druge prostorije, da postavlja kašike i viljuške.

A da biste kučne poslove učinili zanimljivim i da se deca ne bi dosađivala i negodovala svaki put kada treba da vam pomognu u nečemu, pretvorite sređivanje kuće i kućne poslove u zabavu. Odaberite veselu muziku uz koji je moguće plesati, pesme koje svi znate, pa pevušite zajedno. Možete i da se takmičite, a da pobednik bude onaj ko je spakovao više igračaka do kraja pesme.
Pohvalite dete kada dobro obavi neki zadatak, pa ga onda na osnovu toga zadužite da i ubuduće te posliće obavlja samo. Ukoliko zna da je dobro u obavljanju određenih zadataka, biće motivisanije.

Deca starija od osam godina mogu aktivno da učestvuju u spremanju obroka, usisavanju manjih površina u kući, svoje sobe, bacanju smeća, širenju veša i sl.

Važno je da im od početka zadajete jednostavna i veoma precizna zaduženja. Ako mu kažete "Sredi sobu!", ono neće znati šta tačno očekujete, a uz to će mu posao koji treba da obavi delovati kao teža, preobiman, kao nemoguća misija.
Ali ako ga zadužite da sredi policu sa knjigama ili da prepakuje ormarić, to će mu već delovati izvodljivo.

Bitno je takođe da pravite pauze, jer deci često pažnja može da odluta, da se pakujuči igračke zaigraju, pa stoga zastanite s vremena na vreme, popijte sok zajedno, gricnite nešto, pa potom ponovo nastavite sa sređivanjem. 

foto: socialmoms.com, North Shore News, Dr. Mommy Chronicles