U najboljoj nameri da od dece naprave što bolje ljude roditelji zvocaju, žvanjkaju, upozoravaju, savetuju, podučavaju Pročitajte ovih 30 rečenica, sigurno će vam biti poznate.

-Hiljadu puta sam ti rekla, ne klackaj se na stolici.
-Sendviči nisu jelo.
-Gde si izgubio/la tamo i traži.
-Ispravi leđa.
-Lepo sam ti rekla.
-Idi na spavanje, ujutru ne možeš ustati.
-Ja sam išla u školu pre dvadeset godina i do dana današnjeg u po dana u po noći znam tablicu množenja.
-Boli te glava? To ti je kriv tvoj kompjuter.
-Imaćeš ti svoju decu pa će ti se sve samo kazati.
-U tvojim godinama ja tako nešto nisam ni znala da postoji a nekmoli imala.
-Što će ti tolike pare?
-Kad porasteš i počneš zarađivati svoje pare, troši na šta god hoćeš.
-A ko će voditi računa o tom psu? Ko će ga šetati? Ti? Aha, važi…
-Da tako nešto od tebe više nikad nisam čula!
-Ako se ne upišeš – ideš da radiš.
-Opet si napolju skinuo/la kapu, sve sam videla kroz prozor.
-Zar moram od drugih da saznajem da si…
-Sutra ćeš mi reći hvala zbog ovoga.
-Ne učiš zbog nas nego zbog sebe.
-Ako ne budeš učio/la čistićeš ulicu.
-Ih, šta sve ja ne želim…
-Nisi se ni probudio/la a već visiš po internetu.
-Je l’ se tako i u školi izražavaš?
-Mene ne interesuje kakvi su drugi đaci nego me interesuje kakav si ti đak.
-Ako ideš napolje, ponesi smeće.
-Kako li mi porastosmo bez interneta?!
-Da li je u tvojoj sobi uopšte moguće bilo šta naći?
-Ne kopaj nos. Zaglaviće ti se prsti pa ćeš tako ostati zauvek.
-Jaje ne uči kokošku!
-I da vratiš kusur!

Izvor: Adme.ru

foto: serpadres.com, blogs.hoy.es