Tek kada je izašla iz bolničke sobe beogradske dečje klinike, u kojoj je njena šestogodišnja ćerka mirno spavala, Branka Spasić je počela da se trese kao prut i da se priseća najstrašnijeg trenutka u životu.
Videla je pribranu ženu koja daleko od kuće, u drugoj državi, na dugo čekanom odmoru stoji sama kraj ljuljaške držeći u naručju dete koje vrišti od bolova.
Tu nastaje prekid filma.


Branka je bacila pogled na usnulu kćerku, sela na stolicu u hodniku, udahnula duboko i zaplakala prvi put za protekla četiri dana, koliko je trajala njena agonija. Kada joj je prišla mlada doktorka, specijalizantkinja sa odeljenja Ortopedije, uhvatila je za ruku i rekla „Sve će biti u redu“, Branka se setila svega i počela da priča.

– Stajala sam kraj te ljuljaške s koje je Sara „poletela“ na guzu nekoliko trenutaka pre toga i ponavljala joj, kao vi meni sada, da će sve biti u redu. Naišao je jedan mladić s psom, pomogao mi da sednem na klupu tako s detetom u rukama i pozvao Hitnu pomoć. Došli su za četiri minuta, a meni se činilo da ih čekamo čitavu večnost, i odvezli nas u Barsku bolnicu – pričala je Branka doktorki.
Zahvaljivala se, kaže, nebesima što tada još nije znala da Sara ima prelom karlice i desne podlaktice jer bi se, čini joj se, verovatno onesvestila od straha.

– Odmah su je snimili. Skener, rentgen, nemam pojma, uradili joj analize krvi, ultrazvuk abdomena i došli s dijagnozom. Rekli su da Sara ima frakturu karlice i podlaktice, sve na latinskom, ali ja sam samo zapamtila njihovu tvrdnju da to nije ništa strašno. Poverovala sam im jer mi se u jednom trenutku Sara nasmešila i zatražila da joj se svi potpišemo na gips koji je imala na ruci. Verovatno su joj dali nešto protiv bolova –prisećala se.

Tek kada joj lekari preporučili da obe ostanu u bolnici dok ne odluče da krenu za Srbiju, Branki je prošlo kroz glavu da su njih dve u drugoj državi, da im zdravstvene knjižice ne vrede i da je, hvala svekrvi koja je insistirala na tome, uplatila .

– Jesu li vam pomogli – interesovalo je mladu doktorku koja je u međuvremenu donela još jednu stolicu, za sebe, i dve kafe sa automata.
Branka je, tražeći polisu među gomilom papira u torbi, spakovanih navrat-nanos kad su kretale iz Crne Gore, rekla da je „Dunav“ prevazišao sva njena očekivanja. Uplatila je za sebe i za dete po 1.013 dinara na ime premije od 30.000 evra za desetodnevno putno osiguranje, platila je preglede i lečenje, a troškove će joj „Dunav“ odmah refundirati. Otići će do njih čim Sara izađe iz bolnice...

– Već sutradan smo napustile bolnicu sa dijagnozom i preporukom da se dete u ležećem položaju transportuje u Srbiju na dalje lečenje. Čim su bolničari Saru smestili u krevet u našem stanu pozvala sam „Dunav osiguranje“ i ljubaznoj ženi izdiktirala broj polise i naša imena. Pozvala me je nakon nekoliko minuta i zamolila da joj Vajberom pošaljem fotografiju otpusne liste i svu medicinsku dokumentaciju. Obećala je da će nam se sutra neko javiti.

Posle neprospavane noći koju je provela uz dete koje je u snu ječalo od bolova ili ružnih snova, Branka je nervozno premeštala telefon s jednog na drugo mesto čekajući da zazvoni.
– Zaista su se javili čim je njihov lekar ili lekarska komisija, nisam sigurna, pogledala dokumentaciju. Rekli su mi da nema potrebe da se transport radi avionom, jer dete nije životno ugroženo, i da će već sutradan ujutro sanitetsko vozilo jedne privatne klinike doći iz Beograda po nas. Tako je i bilo. Već u 8.15 ujutro na vrata su nam pozvonili jedan momak i jedna devojka sa nosilima. Onako vedri i nasmejani odagnali su sve moje strahove. Tokom čitavog puta, koji je Sara jako lepo podnela, pitali su da li nam je udobno, da li nam nešto treba, želimo li da naprave pauzu. I eto, sada smo ovde – rekla je Branka doktorki kroz duboki uzdah.

– Je l’ vidite da ste bili u pravu onog dana kada ste rekli Sari da će sve biti u redu – nasmejala se doktorka i krenula po flomaster da se i ona potpiše na gips.
– Umite crveni – dobacila je Branka. – Plavom su joj se potpisali devojka i momak iz saniteta. Za njih je, zbig Dunava, rezervisana plava boja.

Spremate se na put? U dobrom društvu ili sami? Poslovno, turistički ili avanturistički? Egzotične plaže ili, za koji dan i ski-staze?
Svaki momenat putovanja treba da predstavlja uživanje. Ne dozvolite da vam nepredviđene okolnosti pokvare dragocene trenutke.
Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o, s tradicijom dužom od 140 godina, prepoznaje sve vaše potrebe i misli na vas. Zaštitite svoje zdravlje, prtljag, mislite i na one koje možete nehotice da povredite. Čak i ako nastupe događaji koji vas mogu sprečiti da otputujete, oni imaju rešenje.
Paket putnog osiguranja ne može sprečiti da nastupe neprijatne okolnosti, ali svakako ublažava njihove posledice.
Više informacija o Dunav putnom osiguranju možete pogledati .
 

Foto: Pixabay, bluntmoms.com, soccorso.com