Miloš (13) je pre godinu dana prvi put zamolio majku da ne ide u školu jer nije bio siguran da se dobro spremio za pismeni zadatak iz metematike. Mama se složila da ostane kod kuće. Onda je Miloš nakon tri dana zamolio majku da ne ide u školu jer nije dovoljno dobro naučio istoriju. Mama je opet dozvolila da ostane kod kuće. Potom je tražio da ga oslobodi časova fizičkog do kraja polugodišta jer mu se neka deca rugaju i nazivaju ga smotankom. Mama je i ovu molbu uslišila.
Posle je Miloša počela da boli glava svakog dana kad krene u školu, zatim stomak, pa opet glava... Vikendom je bio zdrav!

Izostanci su se ređali, a mama je sve pravdala. Znala je da nešto nije u redu, Miloš je negirao probleme, osim zdravstvenih, pa se ona tešila da će ta faza brzo proći. Ko zna dokle bi sve to trajalo da razredni starešina nije zatražio objašnjenje i pripretio lekarskom komisijom. Tada je mama sebi priznala da Miloš ima problem koji je daleko veći od pukog izbegavanja školskih obaveza. Odvela ga je kod psihologa koji je zaključio da Miloš pati od školske fobije.

Školska fobija je otpor deteta prema odlasku u školu zbog intenzivnog straha. Dete naizgled želi da ide u školu, ali ispoljava niz telesnih manifestacija, najčešće na glavobolju i bolove u stomaku koji roditelje navode da traže uzrok problema u telesnom, a ne u psihičkom stanju deteta. Da nešto nije u redu obično se posumnja nakon konstatacije da se dete žali na tegobe samo radnim danima, nikada vikendom, tokom praznika i raspusta.

Fobija od škole nije razvojni, već neurotski strah čiji uzrok leži u neraščišćenim porodičnim odnosima, osobinama i ličnosti deteta, ambicioznosti roditelja, neslaganju s vršnjacima…Najčešće se javlja u prvom, drugom i petom razredu osnovne škole ili na početku prvog razreda srednje škole, i procenjuje se da pogađa između četiri i pet odsto dece i mlađih adolescenata.
Školska fobija je izlečiva, ali može da traje mesecima, pa i godinama, naročito ako se s terapijom ne započne na vreme.

Prvi korak u prevazilaženju problema predstavlja otvoren i iskren razgovor s detetom kako bi se otkrili uzroci fobije. Uz mnogo strpljenja, razumevanja, ljubavi i podrške roditelja neka deca će uspeti da se izbore sa fobijom i da nastave da odlaze u školu bez otpora, ali ako se dete i dalje buni, loše spava, ima problema sa ishranom, izbegava društvo, deluje zabrinuto ili tužno, posetite stručnjaka.
Nema razloga za stid, ljutnju i grdnju, jer bez podrške roditelja i njihovog aktivnog učešća u terapijskom procesu lečenje može da traje daleko duže nego što bi trajalo uz punu saradnju.

Foto: mckinsey.com, friendshipcircle.org, detektei-erfurt.de, stemjobs.com, schoolmum.net