U početku je bio nov, blistav, mekan, mirišljav, sjajnih očiju i lepe, uredno zavezane mašne, a sada je ofucan, istanjen, prljav i pun rupica kroz koje viri silikonsko vlakno kojim je punjen. Nije mu uvek bilo lako, posebno kada su njegov najbolji drug ili drugarica plakali zbog prve injekcije, kad ih je boleo stomak, kada su goreli od temperature, kada su patili zbog polaska u vrtić, maminih i tatinih svađa... Nije mu bilo lako, ali on je uvek bio tu, kaokao uteha u teškim trenucima, kao podrška, kao ortak s kojim se dele tajne i najveće radosti.
On je drugar koji vašem detetu treba i zato ih ne razdvajajte. Nema veze što je od pliša.

Otkad je sveta i veka deca se iz nekog neobjašnjivog razloga u moru najraznovrsnijih igračaka odlučuju za jednu posebnu. Najčešće je to plišani meda koji, za razliku od svega ostalog što ih okružuje, nema nikakve posebne moći, ne svira, ne svetli, ne mrda se, a opet je tako poseban. Zato nikoga više i ne čudi kad dete "razgovara" sa svojim plišanim ljubimcem, kad mu se jada, poverava, traži savet i utehu. Nema ničeg normalnijeg od toga, poručuju psiholozi, koji smatraju da dete na taj način traži i dobija sigurnost.
Najbolje od svega je što omiljeni meda može da bude od pomoći i roditeljima isto koliko i deci. On se ne boji odlaska lekaru, on "jede" sve što mu se stavi u tanjir, od ne odbija da ide u krevet, pa ga valja iskoristiti kao saveznika.

Detetu nikako ne treba braniti da nosi medu u vrtić, na izlet sa drugarima ili kod zubara, jer će mu on ublažiti svaki strah. Zato deca omiljene plišane igračke doživljavaju kao članove porodice koji im ulivaju sirugnost kada mama i tata nisu tu, makar to bilo onih nekoliko minuta pre nego što utonu u san.

Da u medine moći ne treba sumnjati pokazalo je i istraživanje Univerziteta u Tel Avivu i tima predvođenog prof. dr Avijem Sadehom. Oni su dokazali da je kod 70 odsto dece koja su sa porodicama boravila u izbegličkom kampu za samo tri nedelje znatno smanjen nivo stresa i straha iako su, dok im nisu podeljene plišane igračke, pokazivali  nervozu i znake agresije, imali su burne reakcije na buku, često su plakala i patila od noćnih mora. (*Manavatu Stadard, 16.jan, 2008.)

Pa vi sad vidite da li ćete rođacima i prijateljima, koji bebi poklone plišanu mečku, prebacivati što su vam doneli novog skupljača prašine?! Bolje im recite hvala jer su vašem detetu darovali najboljeg prijatelja. Biće to sjajan tandem koji će se razdvajati samo kad meda bude morao u veš-mašinu na kupanje. Ali to se da preživeti!

foto: Padres e Hijos; elblogdemibebe; estrelladigital