Od trenutka kad napune dve godine odgajanje dece se pretvara u maraton. Sigurno hodaju i još sigurnije trče, naročito ako su naumila da vam šmugnu. Umeju štošta da kažu, a ponajbolje reč „neću“. Neustrašivi su, ne slušaju, tvrdoglavi su i, što je najgore, to traje barem godinu dve. Zapravo, još gore je to što je količina šarma i slatkoće kojom raspolažu direktno proporcionalna neposlušnosti i sklonosti ka pravljenju psina.
Naravno, ima i anđelaka koji sarađjuju, slušaju sve što im se kaže, ali vama, ako imate takvo dete, saveti nisu potrebni. No, ako spadate u ovu brojniju grupu, pozovite u pomoć i konjicu i tešku artiljeriju, naoružajte se strpljenjem i nadmudrite ih.
Evo kako...

Oslonite se na osobu od autoriteta
Deca i predškolci su često spremniji da poslušaju nekog drugog pre nego mamu i tatu. Nekima je osoba od najvećeg autoriteta baka, drugima vaspitačica, trećima kasirka iz obližnje prodavnice, a nekoj drugoj deci omiljeni pedijatar, komšija sa trećeg sprata...
Ne pozivajte ih za sve i svašta, samo za ono što je istinski važno poput uzimanja leka, mirnog sedenja tokom inhalacije, psovanja koje je dete „pokupilo“ ko zna gde, udaranja mlađeg brata ili sestre.
Osoba od autoriteta koju vaše dete voli i poštuje će često u samo nekoliko rečanica uspeti da ga ubedi da nešto uradi ili ne uradi iako ste vi to ponovili bezbroj puta, ali bezuspešno.
Ne očajavajte, možda ćete i vi nekome biti takav autoritet.

Prvo upozorite, a onda ostvarite pretnju
Da se odmah razumemo... Ovo ne znači da treba da udarite ili da izudarate dete samo zato što ste mu rekli „Prebiću te, ako se ne smiriš“. Ne, to znači da treba da birate reči, da izgovarate realna upozorenja i da određujete primerene kazne koje detetu neće nauditi.
Pre nego što sto puta opomenete dete da pokupi igračke, a ono se ogluši po stoti put, recite mu da ćete baciti sve što nije na svom mestu i to uradite. Strpajte sve u džakove i odnesite u podrum, na tavan, terasu ili na vrh plakara koji vaše dete ne može da dohvati. Ostavite mu tek dve-tri omiljene stvari, da brine o njima. Kad pokaže napredak, vratite mu igračke i nadajte se da je naučilo lekciju. Ako nije, sve ponovite, samo mu produžite apstiniranje od onoga što mu mnogo znači.

Ispišite mu pravila. Čak i ako ne zna da čita
Dok ne pođu u školu, a nekima i godinama nakon toga, klincima po čitav dan ponavljamo šta treba da urade, a šta nipošto ne bi smela. U toj kakofoniji se nekako izgubi smisao, pa nit oni slušaju šta govorite, niti vi vidite rezultate vašeg neprekidnog ponavljanja pravila.
Umesto da pričate bez kraja i konca, najvažnija kućna pravila i mini podsetnik ispišite krupnim slovima u svesci ili na hameru i zalepite ga na zid u dečjoj sobi. Kad god želite da ga podsetite na listu, odvedite ga do zida i prstom mu pokažite pravilo. Verujte, za dan-dva će znati da ga ponove naizust iako ne znaju da čitaju, pa će im biti lakše da ih se pridržavaju.
A da biste im pokazali da ste daleko mudriji i prevejaniji od njih, obavezno im napišite i nekoliko pozitivnih instrukcija tipa „Smej se, igraj i pevaj“, „Zagrli mamu najjače na svetu“, „Poljubi sestru“ i posmatrajte kako se vaše dete pretvara iz monstrumčića u anđelčića.

Foto: sheknows.com, huffingtonpost.com, livestrong.com, scarymommy.com