U ne tako davna vremena roditeljima koji su se žalili na svoju živahnu decu stari ljudi su umeli da kažu „Lepa baba i mirno dete ne postoje“, a onda je došlo novo doba. Današnje babe više nisu ni nalik nekadašnjim, izboranim i zapuštenim babama, jer se neguju, vežbaju i vode računa o odevanju. I deca su se promenila i postala još nestašnija, pa im je sve teže da se svrte na jedom mestu, da sede mirno, da se koncentrišu. Deca koja imaju prekomernu potrebu za kretanjem toga nisu svesna, ona samo rade ono što njihovo telo i mozak od njih zahtevaju, a iza toga se, ako nisu u pitanju hiperkitetički poremećaj i deficit pažnje, najčešće kriju tri druga uzročnika.

Nedovoljno razvijena muskulatura
Ukoliko detetovi mišići nisu dovoljno razvijeni oni telu ne mogu da obezbede stabilnost za dugotrajniji boravak na jednom mestu, što se, osim po potrebi za kretanjem, može prepoznati po pogrbljenosti u sedećem položaju. Njima sedenje predstavlja veliki napor pa se s nelagodnošću bore vrpoljenjem na stolici ili krevetu, čestim naginjanjem na jednu pa na drugu stranu, ustajanjem i kretanjem.
Ukoliko mislite da vaše dete ima ovaj problem, potrudite se da mu obezbedite odgovarajuću fizičku aktivnost koja će mu ojačati mišiće, pa mu sedenje na jednom mestu više neće teško padati.

Preosetljivost na zvuke iz okruženja
Odrasli, ali i većina dece, naučili su tokom života da eliminišu beznačajne zvuke iz okruženja jer moraju da se fokusiraju na ono što je suštinski važno za njih u tom trenutku, ali ima dece kojoj to ne uspeva. Ona ne mogu da „utišaju“ lavež pasa sa ulice, razgovor izdnevne sobe, kretanje lifta, zvonjavu telefona iz susednog stana, pa se, umesto da sve to ih ignorišu, fokusiraju baš na nebitne stimulanse. Iz tog razloga ona imaju potrebu da ustanu i da ispitaju okruženje.
Opomene i kazne na ovu decu ne deluju, a koncentraciju i mirno sedenje treba da vežbaju kroz aktivnosti koje ih privlače, bilo da je reč o crtanju, slaganju slagalica ili nečem trećem.

Izrazita potreba za fizičkom aktivnošću
Od dece koja su od najranijeg uzrasta imala potrebu za skakanjem, trčanjem, pokazivanjem snage i istezanjem često nastaju najuspešniji sportisti, ali samo ako ih roditelji usmere na to. U suprotnom će ova deca i u kući, i u vrtiću, ali i kasnije tokom školovanja važiti za nemirnu i nevaspitanu. Njihovi mišići i zglobovi neprekidno traže izazove i nove zadatke, a sedenje im to uskraćuje.
Jedino rešenje za njih jeste organizovana i usmerena fizička aktivnost koja će im pomoći da se reše izrazitog viška energije, pa će u ostatku dana moći da se svrte i fokusiraju na ostale sedeće obaveze.

Ako se vaše dete ne uklapa u ova tri primera, posavetujte se sa pedijatrom i dečjim psihologom, jer bi do polaska u školu valjalo otkriti i rešiti problem vrpoljenja.

Foto: healthline.com, dr-kramar.ru, healthnfairness.com