Slamarica – štedni proizvod broj 1 u Srbiji


Uprkos tome što štednja u Srbiji premašuje 8,4 milijarde evra, građani se ne odriču čuvanju novca u slamaricama. Procenjuje se da kod kuće i u sefovima ima između tri do četiri milijarde evra.

Dve trećine ljudi u regionu centralne i istočne Evrope smatra da je štednja važna, a šampioni štednje su Austrijanci i Slovaci koji odvajaju 181 odnosno 90 evra mesečno. Većina njih je bila u stanju da svoju stopu štednje održava stabilnom u 2013.
Loše iskustvo stvara nepoverenje
Mada su očekivanja o tome koliko će ubuduće štedeti podeljena, sentiment u pogledu štednje se poboljšava u odnosu na prošlu godinu, otkriva najnoviji "Štedni barometar" Erste Grupe za 2013. godinu. U Srbiji slamarica i dalje "štedni proizvod broj 1".
Računica pokazuje da stanovnici Srbije u bankama u proseku drže oročena 1.183 evra. Mesečno građani u proseku mogu da ostave sa strane 36 evra. Najveći motiv za štednju u Srbiji je finansijska rezerva. I u tome se ne razlikujemo u odnosu na druge zemlje.
Ono što je i dalje naša osobenost jeste štednja u slamaricama. Grube procene pokazuju da građani u slamaricama i dalje čuvaju između tri do četiri milijarde evra, što je po stanovniku oko 420-560 evra. Takve navike, s obzirom na to kakva su bila loša iskustva zbog stare devizne štednje i one u piramidalnim bankama, lako se ne menjaju. Stoga ne čudi ni rezultat najnovijeg istraživanja za ovu godinu, koji pokazuje da se gotovo svaki drugi građanin Srbije koji štedi opredeljuje za to da stavlja novac u slamaricu.

Ni Rusi ne veruju bankama
Tu smo slični braći Rusima. Ni oni bankama ne veruju, ko ima para - kupuje stan. Ulaganje u nekretnine je najomiljeniji oblik investiranja građana Rusije, pokazuje anketa Sveruskog centra za istraživanje javnog mnenja (VCIOM).
Po rezultatima ankete, broj Rusa koji investiraju u nekretnine povećao se u drugom kvartalu na 51 odsto, u poređenju sa 46 odsto u prvom kvartalu ove godine.
Oko 27 odsto ispitanika čuva svoj kapital na štednim računima, ali samo 6 odsto njih veruje u banke.

Životno osiguranje kao oblik štednje

Životno osiguranje je specifična vrsta osiguranja koja uspešno kombinuje dva finansijska posla - osiguranje i štednju. Osiguranje života omogućava  zaštitu  od ozbiljnih finansijskih gubitaka koji mogu biti posledica uplitanja neočekivanih događaja u vaš život.
Štednja u banci podrazumeva da odmah oročite veće iznose novca i ovaj način štednje popularno se zove „štedi pa stvori“. Za razliku od štednje u bankama, štednja putem životnog osiguranja funkcioniše po principu „Stvori pa štedi“ tj. ugovarač osiguranja, plaćanjem prve rate premije osiguranja stvara automatski celokupnu osiguranu sumu. Jednom formirana osigurana suma se održava redovnim plaćanjem budućih rata premije osiguranja.

U slučaju smrti, novac koji je oročen u banci pripada zakonskim naslednicima, a kod životnog osiguranja postoji mogućnost izbora korisnika osiguranja, odnosno osobe kojoj će pripasti novac (supružnik, deca, rođaci, prijatelji ...). Na ovaj način, štednjom kroz životna osiguranja, ne obezbeđujete samo sebe, već i svoju porodicu.

Ciklus od 12 tekstova s ciljem edukacije roditelja o štednji putem stipendijskog osiguranja omogućila je kompanija DUNAV OSIGURANJE.  Njihovu ponudu osiguranja možete pogledati
Anekdotstory
 

slike: capidal.ba,mojportal.ba