Zna pet pesmica na engleskom, ćirilicu sriče i piše već šest meseci, sad savladava latinicu, ume da sabira do 20, prešao je sve igrice na mobilnom telefonu... Mamin i tatin ponos za dve nedelje kreće u prvi razred i već je zapet ko puška, ali se malo brine jer učiteljica verovatno neće hteti da mu vezuje pertle.
Da se on pita, do kraja života bi nosio obuću na čičak.

E, pa, dragi roditelji, došlo je vreme da nadoknadite ono što niste učinili na vreme – da naučite dete da samostalno koristi toalet, da briše nos, da se samostalno oblači i obuva i da vezuje pertle. Ako mislite da je većina majki i očeva davno obavila, grdno se varate. Mnogo je onih koji su proteklih godina insistirali na čitanju i pisanju, školicama jezika, kursevima matematike i programiranja za predškolce, pa su zaboravili na bazične stvari.
Znate, učiteljice su plaćene da nauče decu da čitaju i pišu, da računaju, da određuju strane sveta, da crtaju i pevaju, ali nisu dužne da ih prate do toaleta, da ih upasuju, zakopčavaju i obuvaju, niti mogu svaki čas da im vezuju pertle, pa zato preostale dve nedelje do polaska u školu iskoristite za savladavanje makar ove jedne veštine.

Prosečno dete može da nauči da vezuje pertle između četvrte i šeste godine, ali samo ako mu roditelji, bake i deke u tome pomognu, što znači da je pred polazak u školu više nego spremno za to. Potpuno je svejedno ko će dete učiti da se obuva, osim ukoliko je levoruko jer lekcije desnoruke osobe neće dati najbolje rezultate.
A kako svako od nas ima svoj sistem vezivanja pertli, važno je da dete uči samo po jednom obrascu. To znači da svi koji se uključe u „obuku“ treba da vezuju pertle na isti način, onaj koji je detetu prvo pokazan, jer će se u suprotnom zbuniti i demoralisati.
Takođe, važno je i da tokom vezanja pertli vi i dete budete na istoj strani kako bi moglo da kopira i ponavlja vaše pokrete.

Ukoliko mislite da je vaš način vezivanja pertli prekomplikovan ili ako dete nema dobro razvijenu finu motoriku, opredelite se za jednostavniji postupak koji podrazumeva vezivanje običnog čvora, pravljenje dve omče i vezivanje još jednog običnog čvora od omčica.
Ukoliko učenje ne ide onoliko brzo koliko biste vi želeli, ne gubite živce i strpljenje i ne demorališite dete. Ova veština se uči vežbanjem i ponavljanjem, za šta imate dovoljno vremena. A da mu ne biste „disali za vratom“ i da ne biste sekli pertle sa novih patika, jer ih je dete tokom učenja uvezalo u nerazmrsive čvorove, napravite mu „vežbanku“.

Na parče debljeg kartona položite detetove patike ili cipele i po njima iscrtajte šablon. Napravite rupice i u njih uvucite pertle (kupite nekoliko rezervnih pari) i, pre nego što se baci na vežbanje, dajte detetu da oboji i ukrasi svoj „novi par obuće“. Ako bude uporno, za dan dva će naučiti da vezuje pertle, pa će u prvi razred krenuti bez „bebećih patika“ sa čičkom.
A ako vam dete još nije stasalo za polazak u školu, ne čekajte minut do 12 da počnete da ga učite da vezuje pertle, već s tim krenite odmah.
Prvo pertle, a tek onda slova.

Foto: motherforlife.com, mommyevolution.com, pbs.org, eyeni.info